Vaspitno-savetodavni rad u adolescenciji

Vaspitno savetodavni rad u našem centru se bazira na rad sa decom, roditeljima i starateljima koji imaju problem u ponašanju. Rad se organizuje kroz individualne i grupne razgovore, gde se u samom početku definiše problem koji klijenti imaju i zbog čega dolaze na savetovanje. Takođe se u toku rada radi i praćenje promene u ponašanju, kao i napredovanje i kod dece i kod roditelja. Rad je takođe usmeren na razvijanju pozitivnih stavova i navika, podsticanje na odgovornost za obaveze koje prihvataju, samostalnost, konstruktivno rešavanje konfliktnih situacija. Kroz sve navedeno kontroliše se i diskontrola impulsa. Problemi u ponašanju obuhvataju širok spektar ponašanja od asocijalnih do antisocijalnih.

Asocijalno ponašanje je ponašanje kada dete izbegava druženje sa vršnnjacima, komunikacija je oskudna, osećanje nelagode u raznim društvenim situacijama, nezainteresovanost, voli da bude samo, ali retko svojim ponašanjem pravi bilo kakvu štetu i ne znači generalno da dete neće postići svoje ciljeve koje ima ispred sebe. Rad sa asocijalnim detetom je usmeren na oslobađanju potencijala koji dalje oslobađaju ponašanje, prihvatanje različitosti i jačanju socijalnih veština, pre svega komunikacije kroz koju oslobađaju svoje ‘‘zaključane‘‘ emocije.

Antisocijalno ponašanje je ponašanje kojim dete/osoba krši društvene norme, pravila ili prava drugih ljudi. Dominantno ponašanje deteta koji ima problem sa antisocijalnim ponašanjem je agresivno ponašanje, neretko nasilničko, manipulisanje vandalizam, diskontrola impulsa, odsustvo svesti o posledici i kritičnosti, nepoštovanje zakona. Imamo više faktora koji utiču na nastanak takve vrste ponašanja. Najčešći faktor je disfunkcionalna porodica gde je bilo nasilničkog ponašanja i gde je osoba kao dete trpela nasilje od strane članova porodice, zatim drzštveni uticaj, diskontrola impulsa, traume, kriminalno okruženje i genetski faktor. Uglavnom kada je reč o antisocijalnom ponašanju, udruženo je dva ili više navedenih faktora. Antisocijalno ponašanje se tretira kroz psihoterapijski rad, odnosno kroz posebne pristupe usmerene na kontrolu impulsa i prepoznavanje posledica ponašanja. Vrlo često je udružena i zavisnost od psihoaktivnih supstanci, pa je lečenje bolesti zavisnosti jedan od načina i da se utiče i na korigovanje ponašanja i simptomatsko lečenje kroz medikamentoznu terapiju prepisanu od strane psihijatra.