Depresija kod adolescenata

Depresija predstavlja poremecaj raspolozenja koji se karakterise prisustvom tuge, usamljenosti, osecanje krivice i nedostatkom samopouzdanja. Da bi se nesto okarakterisaalo kao depresija, a ne samo pad raspolozenja, neophodno je da stanje traje duze od 7 dana u kontinuitetu i potpuno onesposobljava osobu da vrsi svakodnevne obaveze. Uzroci depresije odnosno depresivnih epizoda u adolescentskom dobu mogu biti stresne situacije koje imaju svoje trajanje i intenzitet. Najčešće situacije koje su za njih stresne su preseljenja u drugi grad, razvodi roditelja, gubitak jednog roditelja, vršnjačko nasilje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

U depresivnom stanju, dete se povlači u sebe, slabo kominicira sa okolinom, često izostaje iz škole, prekida druženje sa vršnjacima, nema aktivnosti u toku dana, razdražljivo, često plače, zapušta ličnu higijenu, smanjenje ili pojačan apetit. Simptomatologija kod depresivnih stanja je transparentna, ali se često pripisuje promenama u hormonalnom statusu ili prvim emotivnim razočarenjima. Nije lako razgovarati sa detetom koji je u depresivnoj epizodi, jer često ni samo ne može da opiše šta mu se dešava. Najvažniji je pristup roditelja detetu, u smislu da dete oseti podršku u roditelju koji može da mu pomogne, a ne brigu i strah roditelja, zbog čega dete ulazi u još veću poziciju nemoći.

Ukoliko roditelj ne uspeva da priđe detetu jer i sam ulazi u strah i nemoć, neophodno je da se posavetuje sa stručnim licem kako komunicirati u tim situacijama. Dovođenje deteta na razgovor je važna, ali kroz praksu poslednja opcija za dete, jer i sami imaju strah od razgovora, osude, kritike. Zbog čega sam stručnjak ima u vidu da se radi o detetu, osetljivoj kategoriji koju moramo kroz razgovor emotivno rasteretiti kako bi imali dalju saradnju u radu. Takođe je važno edukovati roditelje o bolesti ili stanju kako bi dalje nastavili voditi adekvatnu brigu o detetu.