Anksioznost je stanje neodredjenog straha i unutrasnjeg nemira koji se javlja bez jasnog razloga koje se manifestuje kroz fizicke i psihicke simptome. Fizicki simptomi su uglavnom ubrzan rad srca, ubrzano i plitko disanje, osecaj gusenja, pritisak u grudima, pojacano znojenje, vrtoglavica. Psihicki simptomi su osecanje straha od gubitka kontrole, strah od kolabiranja, strah od smrti, infarka i mozdanog udara. Sve zajedno cini panicni napad koji predstavlja somatizaciju anksioznog stanja. Najcesci uzrok anksioznosti je dugotrajna iscrpljenost usled stresa, neobradjenih trauma koje su se desile u proslosti, velikih zivotnih promena, koriscenje psihoaktivnih supstanci, tabletomanija ili nagli prestanak unosa benzodiazepina i psihoaktivnih supstanci.
Depresija predstavlja poremecaj raspolozenja koji se karakterise prisustvom tuge, usamljenosti, osecanje krivice i nedostatkom samopouzdanja. Da bi se nesto okarakterisanlo kao depresija, a ne samo pad raspolozenja, neophodno je da stanje traje duze od 7 dana u kontinuitetu i potpuno onesposobljava osobu da vrsi svakodnevne obaveze. Uzroci depresije su genetska predispozicija, stres, posledica bolesti, prekomerno lucenje hormona stresa, gubitak bliske osobe. Osoba koja ima depresiju ima hronicnu iscrpljenost, razdrazljiva je, smanjen ili pojacan apetit, osecanje intenzivne tuge, slabu koncentraciju, nesanicu, strah od gubitka, gubitak zelje za vodjenje licne higijene, suicidalne ideje.
Anksioznost i depresija se tretiraju farmakoterapijom i psihoterapijom, koje obuhvataju celokupnu klinicku sliku i stavljaju je pod kontrolu, odnosno pacijenta uvode u stanje remisije.