Anksionznost kod adolescenata

Anksioznost je stanje neodredjenog straha i unutrasnjeg nemira koji se javlja bez jasnog razloga koje se manifestuje kroz pojačano znojenje, ubrzan rad srca, nesvestice, strah od gubitka kontrole, strah od smrti itd. U adolecenciji se nailazi na prve veće probleme, kojima adolescenti zbog nezavršenog kognitivnog razvoja nisu u stanju da obrade i reše lako. Specifično je i za njih da se u tom periodu poveravaju više vršnjacima, takođe nedoraslim za problem, umesto roditeljima. Roditelje izbegavaju zbog eventualne kritike ili bilo koje zabrane (mobilni telefon, druženje sa određenom grupom, izlasci). Upravo zbog skrivanja problema, moguće je da počinju sa drugim načinima ‘‘smirivanja‘‘ anksioznosti koja dalje produbljuju problem i stvaraju nove ozbiljnije probleme. Misli se na zloupotrebu psihoaktivne supstance, benzodiazepina, alkohola. Svako neadekvatno rešavanje anksioznih stanja, po pravilu, stvara nove situacije koje stvaraju nove probleme. Kada pišemo o ovome, mislimo na porodice gde deca i roditelj nemaju, ili bar ne dovljno, izgrađeno poverenje, bliskost i adekvatnu komunikaciju. Kaže se da roditelj poslednji sazna za problem, upravo je to razlog.

Roditelji koji prepoznaju promenu u ponašanju, obično se prvo savetuju sa prijateljima, njihovim roditeljima itd. Anksioznost u adolescenciji uglavnom bude prolazno stanje, vezana je za neku aktuelnu situaciju, ali može biti i prvi alarm za ozbiljniji psihološki problem.

Savet je uvek, da ukoliko promena u ponašanju potraje duže od 7 do 10 dana, roditelji jave stručnom licu, gde je psiholog prvi u nizu stručnih lica koji ovaj problem mogu da reše. Pored njih su i psihijatri koji ukoliko postoje indikacije uključuju i medikamentoznu terapiju kako bi okupirali kliničku sliku anksioznosti. Pored medikamentozne terapije, psihoterapija je takođe način gde se anksioznost rešava na kognitivnom nivou, uče se novi modeli ponašanja i razmišljanja koji nas štite od anksioznih misli i stanja. Pristup detetu je specifičan, zbog čega je važno da bude blag i rasterećujući u smislu da pridobijemo njihovo poverenje.